На позив организације ОРТЕТ (Организација за рурални туризам, екологију и традицију, Охрид – Северна Македонија) узели смо учешће у пројекту „Зелена кохезија и одрживи туризам у сливу Охридског језера“. Циљ овог пројекта је да се унапреде и ојачају капацитети локалних власти и организација цивилног друштва и одговори на еколошке изазове у области туризма. Веома нам је драго да су партнери на овом пројекту били наши стари пријатељи из Балканије, као и организација Њу импакт из Поградеца (Албанија). Тим поводом били смо у Охриду на представљању резултата 23. и 24.9. 2023. год.
Током представљања истраживања, могли смо да уочимо да нема довољно иницијатива које би обезбедиле одрживији туризам у овом региону, као уосталом и на целој територији Балкана. Свест становништа је на недовољно високом нивоу, а власници великих хотела немају интерес да улажу у одржива решења. Организација Ортет, покренула је програм за подизање свести и знања о друштвеној одговорности у екосистемима слива Охридског језера на климатске и економске промене, кроз регионалну и прекограничну сарадњу и размену искустава.
На слици Горан Мицкоски – председник организације Ортет
Значај Охридског језера као посебно важног културно-историјског места, али и места аутохтоног биодиверзитета и геодиверзитета УНЕСКО је препознао још 1989. године када га је уврстио на листу светске баштине. На југу Европе, то је свакако једно од највећих, а истовремено и једно од најдубљих језера. Његова дубина достиже до 289 m. Језеро се налази на надморској висини од 695 метара.
Сливу Охридског језера припада 40 река, од којих 23 на албанској и 17 на македонској територији.
Охридско језеро се одликује јединственим екосистемом, богатим ендемским и ретким биљним и животињским врстама. Посебност језера настала је услед географске изолације и велике геолошке старости. Такође и слив Охридског језера се одликује богатим биодиверзитетом и има неколико биљних врста ендемичних за Балканско полуострво.
Детаљну анализу о потреби унапређења смештаја и шта за туристе значи добра услуга, дао је Владо Србиновски из организације Балканиа. Он је представио и могућности еколошке изградње кућа од сламе и блата које су веома атрактивне и јефтине, а спадају у активности које не угрожавају природу.
У оквиру могућности за алтернативни туризам, тим Лицеја говорио је о еколошком туризму, који можда не испуњава прописану категоризацију, али итекако одговара на потребе светских путника који желе да виде нешто посебно: од посматрања птица, обиласка геоморфолошких јединствених структура, учествовањем у научним истраживањима… Масовни туризам може бити већи загађивач од фабрике, о чему смо се уверили на примерима Златибора и Копаоника.
Скоро половини водоземаца и гмизаваца у Северној Македонији прети истребљење, док су четири биљке критично угрожене у Северној Македонији, наводи се у првој националној Црвеној листи објављеној у овој земљи, коју су припремили стручњаци под вођством Међународне уније за заштиту природе (ИУЦН). Најмање осам гнездећих врста је локално изумрло, док се још 7–15 више не гнезди у земљи. За многе врсте остало је мање од 100 гнездећих парова.
Најмање 85 врста сисара насељава Северну Македонију, од којих су четири ендемичне за Балкан: западни широкозуби пољски миш, балканска снежна волухарица, Фелтенова волухарица и балканска кртица. Подврста дивокозе Rupicapra rupicapra balcanica и подврста риса балкански рис су ендемичне за Балкан и имају језгро популације у Северној Македонији.
На Балкану нема добродошлице без хране и пића. Наши домаћини су се потрудили да нам приреде незабораван дочек, а ми ћемо се потрудити да допринесемо њиховим напорима обезбеђивањем информација које би могле да заинтересују путнике који желе да уживају у природи и несвакидашњиој посебности Охридског језера.
Ostavi mišljenje