Ка генези српске поезије, Душан Иванић

Обимна монографија угледног београдског професора српске књижевности осамнаестог и деветнаестог века на Филолошком факултету у Београду (Катедра за српску књижевност), Душана Иванића представља, заправо, прву праву историју српске поезије XVIII и XIX века. Књига је организована тако да пружи увид и у теоријске и у књижевноисторијске проблеме везaне за дату епоху и песничко наслеђе, при чему се у оквиру сваког од поглавља налазе посебни есеји посвећени било стилским, генетичким, жанровским и сличним синтетичким проблемима, било тумачењима појединачних опуса.

Та историја није уобличена према пређашњим, и зашто не рећи, већ застарелим методолошким мерилима која се своде на набрајање и класификације, већ, напротив, покушава да проникне у саму срж поетике и еволуције песничких жанрова. Осим теоријских и уопштавајућих истраживања, ова студиозна књига доноси и интерпретативне портрете најупечатљивијих стваралаца српског песничког (књижевног) наслеђа. Уосталом, минуцизност и прецизност анализе, огромно познавање песничке грађе, историјских списа, архиве, филолошких и текстолошких проблема, које чине суштину ове књиге, уједно су и основне врлине његог аутора Душана Иванића, свакако најзначајнијег и најбољег познаваоца српске књижевности осамнаестог и деветнаестог века.

Ова књига својом обимношћу, стручношћу и свеобухватним приступом попуњава огромну празнину у нашој књижевној историографији. Њену вредност гарантује и угледно име аутора, којег је домаћа наука досад овенчала многим значајним наградама, а међународна јавност препознала као водећег српског историчара књижевности.

Монографија Душана Иванића Ка генези српске поезије дуго ће бити незаменљив приручник, па и нека врста уџбеника, у свим будућим књижевноисторијским и књижевнотеоријским истраживањима.