Мали Извор - студија случаја

Сви подаци су ауторски радови и не могу се преузимати без претходне консултације и без навођења извора.

Супротно одредбама Архуске конвенције, где мештани имају право да одлучују шта ће се радити у њиховом окружењу, без усвајања новог Просторног плана, Скупштина града Зајечара је на својој седници од 16. септембра 2021. донела одлуку о изради плана детаљне регулације за парцелу 12828 у КО Мали Извор, на којој би се отворио поменути каменолом. Површина парцеле је 29 хектара.

Огромна је забринутост мештана села Мали Извор, као и суседних села Боровац, Селачка и Врбица, због будућег негативног утицаја каменолома на њихове животе, јер је парцела предвиђена за каменолом удаљена мање од једног (1) км од првих кућа у Малом Извору и од њива и башта на којима се производи поврће и воће и гаји стока. Своју велику забринутост јавно је изнела и стручна јавност, и тиче се кршења домаћих закона и међународних конвенција због неоспорног угрожавања животне средине, увођењем каменолома у будућности, за најзначанија станишта заштићених и строго заштићених врста. Поред тога Мали Извор је на само 600 метара од границе Националног парка Стара планина.

Мали Извор се типом разликује скоро од свих села у овој области. Мештани село зову Извор. Тако је забележено и на карти из 1718. године, начињеној по пожаревачком миру (Iswor). Име селу је дошло од речи „извор“. Упркос томе што име села упућује на изворе питке воде који се ту налази, општина Зајечар није презала да им одузме водовод који су сами Малоизворци саградили о свом трошку и својим радом, а управо заради ископавања камена за шта је потребна велика количина воде. Поступак за повратак водовода у руке Малоизвораца је у току. О малверзацијама које су се одвијале у Водоводу Зајечар, довољно говори то да је ухапшен директор Никола Шарчевић о чему су писли бројни медији. Он је пијаћу воду, продавао појединим фирмама као техничку. Више о томе прочитајте ОВДЕ.

Писмо којим се упозорава министарка за заштиту животне средине Ирена Вујовић на несагледиве последице по природу и људе у Малом Извору прочитајте ОВДЕ.

У уторак, 26.4.2023. године, у 13 и 30 у Општини Зајечар, одржан је главни увид у Примедбе на Нацрт Плана детаљне регулације и Извештај о Стратешкој процени утицаја на животну средину за зону експлоатације „Влашка“ у КО Мали Извор. Мучно је било слушати мештане који су врло емоционално говорили о своме селу, потпуно свесни нивоа девастације који ће донети каменолом. Изненађење је било колики број високо образованих људи ради на органској пољопривреди и сточарству у Малом Извору. Пружили смо им пуну подршку.

Главне примедбе на План изградње каменолома у Малом Извору

Сведочења људи који живе у близини каменолома, а са којима смо ми разговарали (Јелен До, Аранђеловац, Сува Река, Александровац, Плана и Лешје, Метовница и Кривељ….. ), говоре да у околним насељима пресушују подземни водотокови и да бунари остају без воде. Село Мали Извор већ сада има проблема са водоснабдевањем, тако да би отварањем каменолома село у потпуности остало без воде, а тиме би се уништила свака могућност опстанка на овом подручју.

Додатни проблем би биле сталне детонације, што би сигурно довело до оштећења на кућама. Прашина која прати прераду каменолома би угрозила усеве у атарима сва четири поменута села, а најпре Мали Извор. То значи да би егзистенција људи који живе директно од пољопривреде била доведена у питање.

Фото: Quahadi Anto (Creative Comмons лиценца)

Посебно истичемо да је Мали Извор једино живо село у овом крају – има школу, пошту, продавницу и амбуланту. Има мештана који се враћају да живе овде, па чак и људе који се досељавају. Има узорне пољопривреднике – ратаре и воћаре као и произвођаче млека. Око 10 хектара је под органском производњом, постоји и производња лековитог биља и етеричних уља. Сви ови људи имају планове за будућност у овом селу.

У атарима ових села има културолошких и археолошких споменика, а Мали Извор због своје локације на обронцима Старе планине има одличне услове за развој руралног туризма.

Изградња каменолома ће уништити станишта заштићених и строго заштићених врста. Међу забележеним врстама налазе се две које се суочавају са глобалним ризиком од ишчезавања (IUCN, 2023): грлица (рањива врста) и сива ветрушка (скоро угрожена врста).

Према Црвеној листи птица Србије (Радишић и сар, 2018), 15 врста наведених у овој студији налази се под повећаним ризиком од ишчезавања, и то са следећим статусима: угрожене врсте (патуљасти орао, еја ливадарка, црна луња), рањиве врсте (препелица, јаребица, грлица, јастреб и сива ветрушка) и скоро угрожене врсте (буљина, змијар, еја мочварица, модроврана, велика шева и источна шарена мухарица), док је национални статус једне врсте (сиве грмуше) одређен као недовољно података. Врсте са Црвене листе птица Србије суочавају се са повећаним ризиком од регионалног ишчезавања.

Фото сива ветрушка, аутор: Jutta Luft – Jutta Luft (own work), CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=5683692

Примедбе на Нацрт Плана детаљне регулације и Извештај о Стратешкој процени утицаја на животну средину за зону експлоатације „Влашка“ у КО Мали Извор

План детаљне регулације за зону експлоатације „Влашка“ у КО Мали Извор

Упозоравамо да није могућа изградња било чега, па ни каменолома, на парцели бр.12828 у КО Мали Извор, површине 28,76 ха, пре него што се изврши пренамена земљишта које је у овом тренутку пољопривредно. Промена намене пољопривредног у грађевинско земљиште за обухват овог ПДР-а је могућа само претходном изменом плана вишег реда – Просторног плана Града Зајечара.
Са друге стране ова парцела залази у простор националног парка у поступку заштите „Стара планина“. С тим у вези Просторним планом територије Града Зајечара забрањују се активности које могу угрозити биодиверзитет и заштићене и строго заштићене врсте.
Република Србија је као чланица Савета Европе 2007. године ратификовала Бернску конвенцију, којом се обавезала да у својој политици планирања и развојној политици узме у обзир очување дивље флоре и фауне; у складу са тиме, дана 30.11.2018. године подручје Старе планине (коме припада предметна локација) Република Србија номиновала је пред Саветом Европе као подручје које треба ставити под посебан режим заштите.
ПДР-ом је предвиђена траса пута који повезује каменолом са јавним путем Зајечар-Књажевац која је једним делом на удаљености 100 метара од кућа у засеоку Крчета и пролази поред воћњака и винограда. Тешки камиони који ће пролазити овим путем су огромни емитери прашине И буке и на овој удаљености директно ће угрожавати становнике и њихову имовину.
Промена конфигурације терена експлоатацијом камена недвосмислено ће утицати на режим подземних вода чиме ће се угрозити изворишта и водоснабдевање села, што је потврђено и Стратешком проценом утицаја. Посебно ће бити угрожено врело у засеоку Крчета, које је у подножју саме Влашке и које једино има воде и у најсушнијем делу године. Тада ту воду користе сви становници села при нестанку воде у сеоском водоводу.
Биће присутно стално узнемиравање грађана минирањем, наношењем прашине од каменолома и транспортованог материјала, буком од тешких камиона и угрожавање безбедности саобраћаја кроз насеље.
Идеја да се каменолом гради на ободу села директно је у супротности са опредељењем Владе Републике Србије да се сеоска насеља учине привлачним за младе људе, омогући њихова одрживост и очува здрава животна средина.
Напомињем да је већ усвојеним планом детаљне регулације на удаљености око 200 метара од каменолома предвиђена изградња фотонапонске соларне електране. Прашина од каменолома имаће значајни утицај и смањиће ефикасност рада електране.
Уколико се инсистира на вредновању и искоришћењу имовине Града Зајечара, уз уважавање и интереса локалног становништва, прдлажем да се и ова парцела искористи за изградњу још једне соларне електране за шта постоје повољни услови.

Извештај о Стратешкој процени утицаја на животну средину Плана детаљне регулације за зону експлоатације “Влашка”у КО Мали Извор

Стратешком проценом је већ утврђено да су негативни доминантни ефекти на животну средину који настају површинском експлоатацијом камена следећи: прашина, бука, смањење нивоа подземних вода, отпадне воде.

Мере за смањење негативних утицаја предвиђене Стратешком проценом су дискутабилне из следећих разлога:

Успостављање заштитног зеленог појаса комбинацијом високих лишћарских и четинарских врста по ободу комплекса је процес који захтева десетине година ,посебно узимајићи у обзир каменитост терена. То би значило да експлоатацију треба започети тек по формирању појаса зеленила, а то значи кроз 20-30 година, што је нереално очекивати.
Мера заштите од прасине орошавањем не даје ефекте јер се не спроводи доследно (искуство из других каменолома).
Заштита од буке је практично нерешива у односу на Парк природе Стара планина (утицај на птице и друге животиње) и у односу на мештане, због минирања и проласка тешких возила кроз насеље.
Стално минирање и продубљивање терена током експлоатације неминовно ће довести до смањења нивоа подземних вода и пресушивања изворишта за водоснабдевање, што је од животног значаја за све мештане. Мера која предвиђа обавезу носиоца експлоатационог права да у случају пресушивања каптажа и извора обезбеди неопходну количину здраве пијаће воде од минимално 1л у секунди до резервоара који служи за водоснабдевање је нереална за испуњење.
Закључак да у процесу експлоатације камена неће бити загађених отпадних вода не стоји, посебно узимајући у обзир технолоске и атмосферске воде загађене продуктима експлоатације и могућност њиховог отицања у водоток. Због тога је требало предвидети заштиту од гравитационог отицања загађених вода у водоток.
У Стратешкој процени утицаја у делу „Процена могућих утицаја планских решења на животну средину“ се наводи: „У целини гледано примена Плана детаљне регулације нема позитиван еколошки ефекат на подручју каменолома, јер се ради о експлоатацији природног ресурса камена са нуспродуктима: каменом прашином и појачаном буком“.
СПУ је класификацијом утицаја дошла до закључка да су сви утицаји овог пројекта негативни осим могућности запошљавања. Сматрамо да је запошљавање свакако могуће и на другој локацији каменолома, ван Парка природе и близине насеља.