Конференција „Положај ученика са смањеним приступом у образовном систему РС“ биће одржана у Библиотеци града Београда, у уторак 5.12.2023. године. Конференција је акредитована у Заводу за унапређивање образовања и васпитања (код S10672023)
Част нам је и задовољство да обавестимо јавност о одржавању конференције, као и да упутимо позив свима онима који сматрају да могу да допринесу квалитетној реализацији овог скупа.
У последњих десет година спроведене су значајне реформе система образовања и васпитања. Највећи напредак постигнут је у погледу унапређења правног оквира и отварања редовног образовања деци са смањеним приступом. Са увођењем инклузије повећан је обухват деце која се укључују у образовни процес (основне и средње школе), али иако су уведене различите и бројне мере подршке овој деци, још увек нису створени адекватни услови (превазилажење физичких и друштвенеих препрека, боља организација, едукација стручног кадра, нови образовни профили, интерресорна сарадња), нити су обезбеђени адекватни видови подршке (лични пратиоци, педагошки асистенти, организован превоз, асистивне технологије и др.)
Наведени разлози били су мотив да организујемо Конференцију „Положај ученика са смањеним приступом у образовном систему РС“ како бисмо дали допринос видљивости и унапређењу положаја ученика циљне групе.
Изузетно важан разлог одржавања Конференцијe „Положај ученика са смањеним приступом у образовном систему РС“ је потреба да се представе специфичности рада у установама и да се у отвореној дискусији чују предлози за унапређење положаја ученика са смањеним приступом, али и положаја школа у целини. Поред представника надлежних институција и стручњака, биће представљени примери добре праксе у школама.
Предвиђено је да конференцији присуствују представници Завода за унапређивање образовања и васпитања, Министарства просвете, Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, признати стручњаци, наставници и стручни сарадници основних и средњих школа, представници удружења, родитељи и други заинтересовани.
ТЕМЕ СКУПА
Учесници Конференцијe „Положај ученика са смањеним приступом у образовном систему РС“
Др Мирослав Павловић, научни сарадник
Руководилац Сектора за приправништво, менторство и руковођење у Заводу за унапређивање образовања и васпитања
Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на групи за педагогију, марта 1998. године, магистрирао и докторирао на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду.
Члан је Развојног тима Педагошког друштва Србије. Учествовао је у организацији и реализацији више стручних скупова у оквиру активности Педагошког друштва Србије. Активно сарађује са Савезом учитеља Републике Србије. Ужа област научних и стручних интересовања др Мирослава Павловића је образовање и васпитање деце и ученика којима је потребна додатна подршка.
Милена Јеротијевић, дипломирани психолог
Координаторка програма стручног усавршавања запослених у образовању, група МОСТ
Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на групи за психологију.
Председница је групе МОСТ и експерт за инклузивно образовање. Коаутор је Стратегије подучавања ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и Приручника за планирање и израду ИОП-а Министарства просвете РС. Носилац је награде за популаризацију савремене психологије „Живорад – Жижа Васић“ (Савез друштава психолога Србије), 1994. Као експерткиња за инклузивно образовање учествовала је на имплементирању инклузије у образовни систем Републике Србије.
Мр Миодраг Недељковић
Генерални секретар Друштва дефектолога Србије
Магистрирао је на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду.
Генерални је секретар Дефектолошког друштва Србије. Учествовао је у организацији и реализацији више стручних скупова у оквиру активности Друштва дефектолога Србије. Аутор је и коаутор више зборника и радова из области дефектологије и психомоторне реедукације. Учесник у реализацији пројеката у области инклузивног образовања и члан Радне групе Министарства просвете, науке и технолошког развоја за унапређивања рада у школама за ученике са сметњама у развоју (2018-2019).Као наставник и просветни саветник, професионални рад је посветио унапређењу положаја ученика са сметњама у образовању и инвалидитетом.
Силвана Павловић, дипломирани тифлопедагог
Председник Заједнице специјалних школа, директор ОШ „Драган Ковачевић“
Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на групи за психологију.
Један је од предлагача и оснивача Заједнице школа за образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом Републике Србије. На оснивачкој седници, 08.06.2015. године, једногласном одлуком изабрана је за председницу Заједнице. У току кратког периода, својим залагањем и сарадничким односом са свих 48 школа за образовање ученика са сметњама у развоју у Србији, Заједницу поставља као препознатљивог и уваженог партнера Министарства просвете, науке и технолошког развоја у сегменту свих битних питања и стратегије образовања ученика са сметњама у развоју. Добитник је бројних награда и признања, укључујући и Светосавску награду.
Доц. др Војислав Тодоровић
Магистар дефектолошких и доктор комуниколошких наука
Диломирао је на Дефектолошком факултету 2006. године, а магистарске студије је завршио на истом факултету 2011. године. Докторирао је на Факултету за културу и медије 2017. године.
Запослен је у ОШ “Душан Дугалић“ од 2007. године, а од 2018. године и на Факултету за културу и медије. Такође је сарадник на Високој школи за комуникације (ВИСКОМ) од 2021. године.
Уредник је научног часописа, КОМУНИКАЦИЈЕ, МЕДИЈИ, КУЛТУРА, годишњак Факултета за културу и медије-категоризација М 53.
Члан Руске академије природних наука (РАПН).
Тијана Совиљ, дипломирани психолог
Стручни сарадник психолог
Дипломирала школску психологију-педагогију 1988. на Филозофском факултету Универзитета у Београду и гешталт психотерапију на ЕАГТ. Током своје професионалне каријере радила је као стручни сарадник, а у настави као проф. опште и развојне психологије. Сарадник је ЗУОВ-а на акредитацији семинара и процени примера добре праксе. Ужа област интересовања је пружање психолошке помоћи адолесцентима у ситуацијама животних криза, развојних застоја и др. ситуацијама.
Аутор је неколико КЊИГА.
Весна Хохлов, професор физичке културе
Професор физичког васпитања у пензији са дефектолошким остручавањем
Дипломирала је на Факултету физичке културе Универзитета у Београду. На почетку каријере, радила је као пливачки тренер у клубовима Црвена звезда и 11. април. Од 1987. године своју професионални рад посвећује ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом као наставник у специјалним школама и као аутор програма „Мама и тата вежбајте са нама“ и „Игре у води са елементима пливања“ за циљну групу. Велики допринос положају особа са сметњама у развоју и инвалидитетом дала је у успостављању права циљне групе на бављење спортом и рекреацијом. Аутор је курсева плеса, обуке клизања, стоног тениса, скијања и пливања. Добитник је бројних признања за допринос развоју спорта и рекреације за особе са сметњама у развоју и инвалидитетом.
Снежана Пејаков
Стручни сарадник – психолог
Завршила је Филозофски факултет Универзитета у Београду, образовног профила школски психолог-педагог и посебно клинички психолог 1991. године. Поред тога, на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију стекла је и звање – Психолога острученог за рад са слепим и слабовидим ученицима. До сталног запослења 1996, у Школи „Вељко Рамадановић“ радила је на Филозофском факултету као истраживач приправник на предметима Педагошка псиохологија и Ментално тестирање деце.
Своју професионалну каријеру посветила је подршци слепим и слабовидим ученицима, као и менторству оних који се њима баве.
Гордана Филиповић-Шиљковић
Стручни сарадник – социјални радник
Дипломирала је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду – смер за социјални рад и социјалну политику. Дефектолошки је остручена за рад са слабовидим и слепим ученицима.
У Школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић“ у Земуну, на радном месту
стручног сарадника- социјалног радника, ради од 1988. године.
Током вишедеценијског рада, учествовала је у домаћим и међународним конференцијама. За успешну дугогодишњу сарадњу у реализацији програма студија социјалног рада додељена јој је Захвалница 2004. године.
Тамара Лазовић, мастер дефектолог и докторанд специјалне едукације и рехабилитације
Председник УГ „Центар за развој дечијих потенцијала – Мој олигофренолог“
Дипломирала је на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, на смеру олигофренологија 2014. године. Мастер студије завршила је 2015. на истоименом факултету и смеру, а од 2021. је докторанд на смеру специјална едукација и рехабилитација.
Члан је Друштва дефектолога Србије, председник удружења грађана Центар за развој дечијих потенцијала – Мој олигофренолог, демонстратор на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију на предметима Основе психолошког саветовања и Саветодавни рад са родитељима и децом са ометеношћу и хроничним болестима и наставник у Средњој занатској школи у Београду.
Уже области научних и стручних интересовања Лазовић Тамаре су инклузија, диференцијација наставе и универзални дизајн у учењу.
Др Биљана Милановић-Доброта
Професор доцент на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, ужа научна област Олигофренологија
Докторирала је на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, ужа научна област Олигофренологија.
Аутор је бројних научних радова из научне области Специјална едукација и рехабилитација. Учествује у домаћим и међународним пројектима.
Синиша Ранковић
Председник друштва дефектолога Србије и директор ОШ „Бошко Буха“
Дипломирао је на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду – основне студије – студијски програм – олигофренологија. Стекао је мастер на Педагошком факултету у Сомбору – мастер студије – студијски програм – инклузивно образовање. Од 2006. године је чламн председништва, а од 2014. године је председник Друштва дефектолога Србије.
Члан је струковних радних група за формулисање предлога и примедби на Нацрте :
– Закона о Основама система образовања и васпитања (2009) и Измена и допуна Закона (2011; 2013; 2015)
– Закона о предшколском васпитању и образовању (2010)
– Стратегије развоја образовања у РС до 2020. (2012)
– Закона о основном образовању и васпитању (2013)
Спољни стручни сарадник Завода за унапређивање образовања и васпитања за оцењивање квалитета уџбеника за ученике са сметњама у развоју, (2015/2016)
Аутор је бројних научних радова из научне области Специјална едукација и рехабилитација. Учествује на домаћим и међународним стручно-научним скуповима.
Постер презентације
Милена Шакић, дипломирани инжењер технологије, дефектолошки остручена за рад са ученицима са смтањама у развоју и инвалидитетом.
Интегративна, мултидисциплинарна, тематска и инклузивна настава као пример добре праксе
Софија Дамњановић, техничар графичке дораде – специјалиста, дефектолошки остручена за
рад са ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом.
Практична настава кроз тематску наставу Екологија за ученике са сметњама у развоју средње
школе: „Еколошко лепило“
Јелена Јерковић, дипломирани сликар – рестауратор, дефектолошки остручена за рад са ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом.
Ликовно кроз тематску наставу екологија за ученике са сметњама у развоју средње школе: „Бори се за своју планету“.
ИЗЛАГАЧИ ТЕХНОЛОШКИХ ИНОВАЦИЈА
Војстојс (VoiceToys) је креативни тим посвећен стварању технолошких иновација намењених дефектолозима, логопедима и педагозима. Желимо да технологију употребимо на хуман начин, и искористимо је за развој и унапређење психофизичких способности детета.
Програмски одбор
Драгана Божиновић
Председник друштва Лицеј, професор југословенске књижевности и језика и опште књижевности
Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Оснивач је и дугогодишњи председник друштва „Лицеј“. Као уредник и аутор објавила је бројна издања, укључујући и капитална. Завршила је филмску школу у школи Квадрат, Зорана и Светлане Поповић, носилаца престижних награда из области документарног филма. Као аутор и реализатор учествује у домаћим и међународним пројектима. Поред тога ради као стручни сарадник у библиотеци у Средњој занатској школи за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом. Учествује у активностима заштите природе и оснивач је грађанског центра који окупља научнике, уметнике и локално становништво ради очувања јединственог наслеђа Балкана. Ужа област интересовања јој је унапређивање методика наставе. Као аутор пројекта „Мултимедијалне радионице за прављење књига“ номинована је за Награду града Београда у области рада с младима од стране Педагошког друштва Србије и Библиотеке града Београда.
Богољуб Радовановић
Диплoмирани социјални радник– стручни сарадник
Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду – смер Социјални рад и социјална политика 1989. године.
Радио је две године у Центру за социјални рад, а у „Средњој занатској школи“ у Београду ради од 1994. године као стручни сарадник.
Аутор је више стручних радова из области социјалног рада у образовању и социјалне заштите.Члан је Друштва социјалних радника Србије, члан Удружења социјалних радника у предшколским установама и школама Србије и председник републичке Секције социјалних радника у образовању. Дугогодишњи је сарадник Факултета политичких наука у Београду – смер Социјални рад и социјална политика, где је као истакнути стручњак из праксе – професор по позиву, одржао низ предавања студентима. Од 1995. године је председник Удружења за помоћ особама са сметњама у развоју Раковица. Аутор је и координатор низа пројеката реализованих са децом са сметњама у развоју и њиховим родитељима.
Јулија Малка
Школски психолог и породични психотерапеут под супервизијом
Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на групи за психологију и едуканткиња је треће године при Асоцијацији системских терапеута. Током своје професионалне каријере радила је као стручни сарадник у Средњој занатској школи у Београду, а тренутно је запослена као стручни сарадник у Основној школи “Бановић Страхиња”. Ужа област интересовања су јој унапређивање квалитета инклузије у пракси као и превенција и промоција психичког здравља деце и младих.
Ostavi mišljenje